TRAMP ĆE POKRENUTI GRAĐANSKI RAT I OSTAVITI SVET BEZ NAFTE? Vaga opcije NAPADA NA IRAN, Izrael i Arapi kažu da bombe nisu dovoljne "Oni povuku obarač, a mi..."
Američki predsednik Donald Tramp razmatra opcije protiv Irana koje uključuju ciljane udare na bezbednosne snage i vođe Islamske republike kako bi podstakao demonstrante u toj zemlji.
Rojtersu je to saopšteno iz više izvora.
Britanska agencija navodi da šef Bele kuće vaga te opcije upkos tome što čak i izraelski i arapski zvaničnici kažu da američki vazdušni udari sami po sebi nisu dovoljni za rušenje klerikalne vlasti u Teheranu.
Navodi se da dva američka izvora upućena u razgovore oko Irana tvrde da Tramp želi da stvori uslove za "promenu režima" nakon što je Iran ranije ovog meseca proteste koji su se odvijali širom zemlje, ubivši hiljade ljudi.
Da bi to postigao Tramp razmatra udare na komandante i institucije koje Amerika smatra odgovornima za nasilje, a sve to sa ciljem da se demonstrantima ulije samopouzdanje da su u stanju da zauzmu vladine i bezbednosne objekte.
Udar ostavlja Iran bez balističkih projektila?
Jedan od američkih izvora naveo je da opcije o kojima raspravljaju Trampovi pomoćnici uključuju znatno veći vazdušni udar koji bi trebalo da izazove trajne posledice, a kao ciljevi se pominju balistički projektili koji mogu da dosegnu američke saveznike na Bliskom istoku ili na iranske programe obogaćivanja nuklearnog materijala.
Drugi američki izvor je kazao da Tramp još nije doneo konačnu odluku o smeru delovanja, uključujući pribegavanje vojnoj opciji.
Dolazak na Bliski istok "USS Abraham Linkoln" i ratnih brodova i podmornice koji prate ovaj nosač aviona ranije ove nedelje proširio je Trampove mogućnosti za izvođenje vojne akcije, nakon što je opet zapretio intervencijom zbog gušenja protesta u Iranu.
Rojters navodi da su četiri arapska zvaničnika, troje zapadnih diplomata i visoki zapadni izvor, čije su vlade obaveštene o razgovorima unutar Trampove administracije, izrazili zabrinutost u vezi sa planovima Bele kuće.
Oni smatraju da bi takvi vazdušni udari, umesto da izvedu ljude na ulice, mogli da oslabe pokret koji je već uzdrman nakon najkrvavije represije zabeležene još od Islamske revolucije 1979. godine.
Ništa bez prebega unutar iranske vojske
Aleks Vatanka, direktor programa za Iran na Institutu za Bliski istok, rekao je da bez značajnijih prebega unutar vojske, iranski protesti ostaju "herojski, ali nadjačani".
Visoki izraelski zvaničnik, direktno upoznat sa planovima Izraela i SAD, rekao je da njegova zemlja ne veruje da vazdušni udari sami po sebi mogu da sruše Islamsku republiku.
- Ako želite da srušite režim, morate da pošaljete kopnene snage - kazao je taj zvaničnik i dodao da bi Iran, čak i u slučaju da SAD ubiju vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hameneija, "našao novog vođu koji bi ga zamenio".
On smatra da samo kombinacija spoljnog pritiska i organizovane domaće opozicije može da promeni politički kurs Irana.
Nema većih pukotina u vlasti uprkos protestima
Prema rečima drugog izraelskog zvaničnika, iransko rukovodstvo je oslabljeno nemirima koji su potresali zemlju, ali ostaje čvrsto na vlasti uprkos dubokoj ekonomskoj krizi koja je podstakla proteste.
- Više izveštaja američkih obaveštajnih službi došli su do sličnog zaključka: uslovi koji su doveli do protesta i dalje postoje i slabe vladu, ali nema većih pukotina u vladi - rekle su dve osobe upoznate sa tim izveštajima.
Ajatolah Hamnei je javno priznao da je nekoliko hiljada stradalo tokom protesta, okrivljujući za nemire SAD, Izrael i "pobunjenike".
Američka Novinska agencija aktivista za ljudska prava (HRANA) procenjuje broj žrtava u nemirima na 5.937 ljudi, uključujući 214 pripadnika snaga bezbednosti, dok zvanični broj poginulih iznosi 3.117 žrtava, a pominju se i desetina hiljada.
Rojters nije mogao da nezavisno potvrdi ove brojke.
- Hamnei (86) se povukao iz svakodnevnog upravljanja zemljom, smanjio je javne nastupe i veruje se da se nalazi na bezbednoj lokaciji nakon što su u izraelskim napadima prošle godine ubijeni mnogi visoki iranski vojni komandanti - kazali su regionalni zvaničnici.
Svakodnevno upravljanje zemljom prešlo je na ličnosti povezane sa Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), uključujući tu i višeg ajatolahovog savetnika Alija Laridžanija.
Hamnei i dalje ima poslednju reč
Ipak, Hamnei zadržava poslednju reč po pitanju rata, naslednika i nuklearne strategije, što znači da su političke promene teške ostvarive dok je on na sceni.
U Vašingtonu i Jerusalimu neki od zvaničnika tvrde da bi tranzicija vlasti u Iranu mogla da okonča zastoj u pregovorima oko nuklearnog programa Teherana i otvori vrata saradnji sa Zapadom.
Ali, oni upozoravaju da nema jasnog naslednika Hamneija na vidiku.
Arapski zvaničnici i diplomate veruju da bi u vakuumu koji bi eventualno nastao IRGC mogao da preuzme vlast, dodatno ojača tvrdokorni stav režima i produbi krizu oko nuklernog programa i regionalne tenzije.
Haos u zemlji od 90 miliona ljudi pretnja po region
Zemlje u regionu, od Persijskog zaliva do Turske, više volele da vide obuzdavanje nego kolaps Irana i to ne zbog saosećanja prema Teheranu, već iz straha da bi nemiri unutar ove nacije od 90 miliona ljudi mogli da izazovu nestabilnost daleko izvan granica Irana.
Oni upozoravaju da bi podeljeni Iran mogao da upadne u građanski rat, kao što se dogodilo nakon američke invazije na Irak 2003, što bi izazvalo talas izbeglica, podsticalo islamističke ekstramistae i prekinulo transport nafte kroz Ormuski moreuz.
Saudijska Arabija, Katar, Oman i Egipat lobirali su u Vašingtonu protiv napada, a saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman rekao je iranskom predsedniku da Rijad neće dozvoliti da se njegov vazdušni prostor koristi za vojne akcije protiv Teherana.
- SAD bi mogle da povuku obarač, ali oni neće živeti sa posledicama. Mi hoćemo - kazao je jedan od arapskih izvora Rojtersa.
Analitičar Vatanka je kao najverovatniji ishod ocenio "postepenu eroziju - prebeg elite, ekonomsku paralizu, osporavanje naslednika (ajatolaha) - što iscrpljuje sistem sve dok se ne slomi".
(Kurir.rs/Reuters/Preveo i priredio: N. V.)